Autor: Zehnija Bulić

Kad ono dedo Ostavi cigare I šareno prodasmo jare, S Ajšinih usnica Niz talase Otplovi memica. Ujutru oboje Idu na rečicu, Love ribicu Ili memicu, Skupljaju pare: Možda za lulu, Možda za jare. Sada ih tješimo, Svodimo k nuli Priču o jaretu, Memici i luli.

Juče je maslačak ostao bez kose, Na mrava se prosulo jezero rose. Sinoć su bijele plesale vile, Jutros su trave povile pile. E da su kose sve ovo znale Ne bi ovako padale trave.

Jedne noći psić vrli Kog sretne riješi da grli. Prvo srete jednu pizmu I posred nosa dobi čizmu. Cika njegova ustravi curu, Kavaljer zgrabi armaturu. Sutra vidjesmo kako se vuče Na tri noge sakato kuče.

Ko zna ko zna Ima usta nema dna Ima usta nema dna onaj koji ovo zna. Ko je čuo ko je čuo da se oblak prevrnuo Jadna mama tog oblaka dugo plaka odgovori kvasna dlaka Hajde kaži hajde kaži pola laži al da važi Jedan brica ko jabuku rasiječe britvom dlaku pola raste pola vene ako sumnjaš pitaj…