Ako me kad usniš gde me, pesmo,
nosiš?
Ne pevaj nikad što plamen
srca nije.
Krilatice! Jutros suzama rosiš
I noć je bez noći kad mi svetlo
krije.
Ne pevaj ono što pesmu ne
čini.
Al' kad bi moglo vreme da se
vrati,
kraj brvnare stare, negde u
tišini
zvao bih te, Nano ili zvezdo-mati.
Budio bih šapat i u njemu trave;
treperenje neko u meni lahori.
Topole bi htele u naručje da
jave:
Tanana mu iskra nežno zavijori.