Citat iz autobusa

Autor: Enes Haliloviæ

A moja ti je strina lepa bila - upis živi. Ne pamti varoš takvu ženu. Sve se muško za njom okretalo, pisali joj, zvali je; a žene je olajavale, danima. Ma, samo se o njoj pričalo, a ona - mile krvi. A nije čoveku sve dato - nije. Takva ti je bila moja strina, lepotica, al je hrkala, baš je hrkala ko cikular kad drva struže. I to se pročulo; neki su verovali, a neki ne. Eto ti: takva žena, lepa ko slika a kredenac je tresla u snu. Ne znam kako je onaj moj stric takvu lepoticu uzeo - sav bangav, šlanjav - samo o fudbalu je pričao. Rodi mu strina kćer, Sanju, sećaš se, ona smeđa, kratko ošišana, nije ništa na majku povukla - ko da se nisu srele na ulici. A moj stric je otišo od kuće, zauvek. Niko ne zna zašto - mi strinu za to nikad nismo pitali, eto, tu muku njihova vrata zatvaraju. Jesmo pod jednim krovom bili, i jednu smo baštu imali, al su oni ulazili na jedna vrata, mi na druga. A varoš je, pogana, pričala da je stric uhvatio strinu na gomili. Ne znam. Neki vele da stric nije više mogao da podnese njeno hrkanje. O tome je niko nikad nije pitao. Ja mislim, da je stric od ženine lepote otišo, odmetnuo se. On se, jadnik, sav snizao kraj nje, osušio se ko ožek. Pamtim ga: stalno s cigarom, na gajbi pred krčmom, i samo korner i penal i faul. To mu je priča bila! Strina je posle teško Sanju odgajila, teško je hranila, al je pustila sa oka. Viđala sam ja Sanju kako luta sa momcima pokraj reke, zavlači se u neke kuće, nedovršene, nemalterisane. Vikala sam strini, al je Sanja lagala strinu, ko od šale. A strina joj verovala, jadnica. I tako se osušila Sanja - kost i koža. Pa na kliniku - droga, nego šta. Od kakve je crkavice strina lečila Sanju to ne znam; mi joj nismo bili od pomoći, samo je otac moj radio, a nas četvoro - ko vrapčad - vazda smo iskali nešto, majka je kršila ruke, tako je pamtim. Govorila je strina, da će Sanja uskoro izaći. Ja sam brala ljubičice u bašti, sećam se. Pade ispod strininog prozora golub. Pade, nije pogođen, nego pade. Strina, umro golub, povičem ja, i uletim kroz njena vrata, u sobu. Kad: ona spava! Ja ućutim, da je ne probudim i tu je prvi put čuh kako hrče, al kad izdiše, guguče baš ko golub. Kosa mi se podiže! Nisam čula za ovo! Spopadne me neka jeza, pa viknem: strina, strina! Al ništa. Izađem iz kuće, kad, onaj golub se izvi sa zemlje i odlete - gledala sam to, naježena, dok se nije u tačku pretvorio i zašao za oblak. Opet ja utrčim k strini, al ona više ne hrče, niti ispušta onaj gugut ko maločas. Zovem je, uhvatim je za ruke, al ništa. Sanji nismo javili da je umrla strina, da joj ne otežamo. Posle je stiglo pismo - javili su da je i Sanja umrla. Leže jedna kraj druge, majka i kćer, a od strica ni traga ni glasa.

Da li ste èuli za bošnjaèkog alhamijado pjesnika iz Sandžaka Sulejmana Tabakoviæa?

Poziv na saradnju

Postovani posjetioci,

Počeo je sa radom sajt Bosnjaci.rs čiji je osnovni cilj digitalizacija i postavljanje na internet baštine Bošnjaka.
Cilj nam je da u redakciju sajta uključimo što više ljudi i da objavimo što više materijala. Svi zainteresovani naučnici, književnici, fotografi, umjetnici mogu se javiti na redakcija@bosnjaci.rs da bi se dogovorili oko saradnje.
Također, pozivamo sve one koji su primijetili da neki rad nije objavljen kod nas, a da mu je tu mjesto, da nam se jave na isti mail.

Posljednji tekstovi

Kada prolazite kroz Sjeverin, otvorite prozor.... ili prica o mom komsiji...

Nermin Hadzic

Pogrešna vaga

Hajro Ikiæ

Crna Bajka

Hajro Ikiæ

Ćilimarstvo u sjeničkom kraju

Sulejman Muftarevic-Heman

Ko smo mi Bošnjaci

Muhamed Filipovic

Poetsko „Kolo prijatelja“

Anonim

Slovo o bogomilima Sandžaka

Redžep Škrijelj

Rožaje u KÂMÛSU'L-AL'ÂM-u Šemsettina Samija

Redžep Škrijelj

Zlatan Čolaković ( Zagreb,13. II 1955- Boston 20.XII 2008)

Šerbo Rastoder

Bosanska crkva: Novo tumačenje

Muhedin Fijuljanin