Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /home/bosnjaci/public_html/db_fns.php on line 4

Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /home/bosnjaci/public_html/db_fns.php on line 4
Geto - Bosnjaci

Geto

Autor: Šaban Šarenkapiæ

 

   Vreme smutno! U grad su bahnule rašèerupane vojaške horde sa svojim plenom. Prljavi vojnici-plenici u polu-uniformama, razdrljenih košulja, rašniranih cipela, bez opasaèa; polupijanci sa puškom niz nogu; idu gradom nudeæi, od zlatare do pekare, razne zlatne odlivke, prstenje, burme, lanèeve. Idu kao šugavi, okuženi kugom, ne sijuæi strah no prezrenje. Nude vrednote, ispred Lipe, ljudima pogodnim za sve osim za haram, osim za trgovinu jadom koji se zove ratni plen. Niko ne kupuje ništa. Ima i straha, ima i pretnji, ali niko ne kupuje ništa. Mnogi ni da poglednu blago u njihovim rukama. Okreæu glave i odbijaju, kao meso crkotine, "truhlo zlato". Blago teško na ovom i još teže na onom svetu. Gledam, na dlanu jadnika od ratnika, gužvu svakojakog, i tankog i krupnog, zlata, gledam i ježim se nad njom. Onaj lanac je stajao sigurno na vratu neke nane, možda nekoæ iz Stambola donet, na dar od sina, od devera, od muža. Onaj prsten lièi na prst moje bike, ne daj bože, ali tako je nežan kao što može biti samo prsten na njenom domalom prstu. Vidi, menðuš, ašik-menðuš, lep ko oko, sa listovima, onim starinskim, dostojan Fate, sigurno. Bože, kad pomislim kako je ovaj grad trošan, kako je plemenit, kako ga volim. Mislim: nema blaga kojim æeš, jadni junaèe, otrovati njegovu dušu, hej, vojaèe. Nižu se tako sile trgovaca tuðom mukom, tuðim malom. Vitla mržnja nad njima, jer kupci su Turci, a vidi, kupovati neæe, jer trgovci su oni, a vidi, trgovati neæe. Šta je ovo, jado, pitaju se armade gologuzih probisveta? Kakav je ovo narod, neæe za bagatelu ovo bogatstvo, neæe ni džabe da mu ga damo? Neæe krvavo. Ovo je avnojevska moèvara izmeðu montažnih carinskih punktova, izmeðu Beograda i Sarajeva, dalekog Istoka i još daljeg Zapada; karantin pod kontrolom èistaèa svesti etnièke radio-tv-inkvizicije. Država koja ne haje za fluid miroljubivosti i tolerancije, pred svaku kapiju postavila je policijsku kuæicu. Državu pod èijom se zastavom zlikovci zaklinju na vernost i domoljublje, kad-tad, pregaziæe haos, preplaviti beda i zaobiæi istina. U ovoj zemlji zlikovci se zaklinju u rodoljublje, haos èepi granice, beda valja bunt iza brda i dolina, i "pravda" sustiže nepravedno izgovorenu, ubojnu reè. Oni retki, ostali ovde da pridržavaju fenjere u mrkloj tmuši, dobro znaju i vide šta nas èeka. Nisam se plašio onoga što je prošlo, plašim se ovoga što dolazi: mir koji nas je "zapahnuo" poèeo je u Beogradu, na rubu propasti, ide preko ove provincije i završiæe ratom u Pokrajini, tamo gde su najveæe zamlate današnjice proglasile mržnju, i sve njene sluškinje, za vrhovno naèelo "borbe za opstanak".
   Bestidnost voða prelazi okvir imenovanja. Nemam više reèi za ljudsku patnju, osvetu, vlastoljublje. Rane koje su poèele zaceljivati, duboke i bolne, u milosrdnosti neosvetoljubive, bez pamæenja, - sad su raskopane. Raskop više boli i beznadežno ga je leèiti: nema leka ni mehlema koji može lako leæi na boljku. I ono malo poverenja, teško sticanog u izmeðu veæinaca i naroda s greškom u imenuna, vrednog kao suho zlato, kovanog u æelijama sveopšte hapsane, - sad je konaèno uništeno. Vratili smo se pod senke vojnih šatora, pod senke svojih zastava, u svoje male osvetnièke predumišljaje. Izbaèeni smo iz ljudske vrste i vraæeni u veèernje škole nacionalnih jurišnika. Nije postavljen berlinski zid, ali je položen grob na svaki prag kuæe sneveselog èoveka-manjinca. Ko to misli opet gaziti preko pragova-grobova u svoje zabrane?! Ljudi kojima je dosta grobova i "æeranija", neæe pristati na izazov i krvavo rešenje. Zapodevati razgovor, makar i sa okorelom vlašæu, bolje je no u skamenjenoj poslušnosti izvršavati velike planove malih voða, osuðenih na propast èim im se desi "mir, èim im izmakne maè ili im podbaci mržnja". U zemlji gde je veliki intelektualni promašaj ne biti policajac, spsovac, julovac, novinar Radio Bratstva ili dopisnik Veèernjih novosti, strašno je biti èovek. Interesi, aduti, pozicije, opozicije, CIE, UBDE, službe, resori, ministri, - postali su jutarnji zalogaji èemera, preventivne pilule, gatke. U služenju geografskom i domoljubnom, i maternji mi lièi na maæehinski jezik. Lièna isprava na ausvajs. Šira domovina na inostranstvo, zavièaj na susednu zemlju, rodni grad na logor. Poznanici na islednike. Stranci na haške policajce. Buduænost na bratoubilaèki vojni staž. Etnièki omeðenu, "filozofiju" trpljenja nametnula nam je režimska služba za dovršetak istorije. Predradnici i izvršioci tih radova prvo su prekopali stare grobove, oèistili kosti i namamili žive ljude u kosturnice grehotne tragedije. Uzorni baštovani sad poravnjavaju rovove i seju travu zaborava, onu iz doba "bratstva i jedinstva", dobru za košenje po groblju i parkovima. U èaršijskoj razgovornici ljudi naglas zbore ono što ne misle i odmah sami poveruju u ono što su rekli. Oni nemaju drugog izbora. Izmeðu onoga što im režim uskraæuje i onog što im nudi, uzimaju samo ono što se može "pojesti". Glad, kao poèetak i završetak naše "slobode", ima svoj upor u iskustvu, svoju snagu u uceni, pokriæe u bosanskoj tragediji, grè u stomacima dece. Režimska medijska kamarila, mašinerija satanizacije bratstva-jedinstva, ubaèena u šešeljiziranu stvarnost nove države, poduprta tenkovima, priprema nas za "razmenu i trampu", kao ostatak veæ raseljenog naroda.
   Telohranitelji diktature, naoružani do zuba, demonstriraju odbranu "pravne države" pred šaèicom uplakanih žena, štite poredak kojeg je ugrozio "unutrašnji neprijatelj". Narod sa štamparskom greškom u imenu, ponovo je opomenut "svrgnuæem". Na terenu, oštra pera državnih mastiljara, otpravnici poslova rts-službi za indoktrinaciju, razmileli po raškoj zemlji, poraženi izostankom "bunta" u narodu s greškom u imenu, - odašilju antrfilee na gotove tekstove svojih redakcija. Šute mediji! U stranaèkim hronikama lokalni "politièari" žustro raspravljaju o poljoprivrednim radovima u našem kraju; - u opozicionom carstvu mrtvih vlada praznina koja se "prazninom hrani i ništavilom brani". Veliki trgovci nesreæom montirali su svoje unosne kioske za preprodaju prostote kojom se hrani svaki gledalac Treæeg dnevnika. Mi smo ljudi izgubljeni u sužetku domovinskog prostora. Blede su u nama naše ljubavne i vojnièke zakletve. Nad pragom svake naše kuæe, u dovratku, stoji okaèena suha maternja reè o koju ukuæani vešaju smrti kao o klin kofu vode. Ne zaljubljujemo se više na prvi pogled, ne èitamo rodoljubive pesme, ne gledamo državnu televiziju, ne putujemo bez straha, ne ležemo bez Slobodne Evrope.

Da li ste ?uli za bošnja?kog alhamijado pjesnika iz Sandžaka Sulejmana Tabakovi?a?

Poziv na saradnju

Postovani posjetioci,

Počeo je sa radom sajt Bosnjaci.rs čiji je osnovni cilj digitalizacija i postavljanje na internet baštine Bošnjaka.
Cilj nam je da u redakciju sajta uključimo što više ljudi i da objavimo što više materijala. Svi zainteresovani naučnici, književnici, fotografi, umjetnici mogu se javiti na redakcija@bosnjaci.rs da bi se dogovorili oko saradnje.
Također, pozivamo sve one koji su primijetili da neki rad nije objavljen kod nas, a da mu je tu mjesto, da nam se jave na isti mail.

Posljednji tekstovi

Aspekt Muminoviæeve kritièke filozofije

Šefket Krciæ

Utopicum kao indikacija krize humanuma

Rasim Muminoviæ

Bosna i Bošnjaci, jezik i pismo (II)

Muhsin Rizviæ

Bosna i Bošnjaci, jezik i pismo (I)

Muhsin Rizviæ

Kada prolazite kroz Sjeverin, otvorite prozor.... ili prièa o mom komšiji...

Nermin Hadzic

Pogrešna vaga

Hajro Ikiæ

Crna Bajka

Hajro Ikiæ

Sulejman Muftarevic-Heman

Ko smo mi Bošnjaci

Anonim

Poetsko

Anonim