Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /home/bosnjaci/public_html/db_fns.php on line 4

Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /home/bosnjaci/public_html/db_fns.php on line 4
Za i protiv Vuka - Bosnjaci

Za i protiv Vuka

Autor: Meša Selimoviæ

 

Studija, 1967.
Štampano izdanje
Džepna knjiga Beogradskog izdavaèko-grafièkog zavoda
Glavni i odgovorni urednik Dimitrije Tasiæ
Ureðuju: Radoslav Bratiæ, Ljubiša Jeremiæ, Ljiljana Lapèeviæ, Miroslav Maksimoviæ, Rajko Petrov Nogo, Jovan Raduloviæ, Tiodor Rosiæ, Dimitrije Tasiæ
Lektor: Olivera Markoviæ
Likovno-grafièka oprema: Vukosava Šibaliæ
Korektura: BIGZ-a
Izdavaè: RO Beogradski izdavaèko-grafièki zavod, Beograd, Bulevar vojvode Mišiæa 17
Generalni direktor: Dobrosav Petroviæ
Za izdavaèa: Antun Martiæ

Štampa
RO Beogradski izdavaèko-grafièki zavod
Beograd, Bulevar vojvode Mišiæa 17
Tiraž: 10 000 primeraka Beograd, 1987.
JU ISBN 86-13-00147-5

Internet izdanje

Izvršni producent i pokrovitelj:
Tehnologije, izdavaštvo i agencija Janus
Beograd, 24. april 2002.
Producent: Zoran Stefanoviæ
Likovno oblikovanje: Marinko Lugonja
Digitalizacija tekstualnog i likovnog materijala: Nenad Petroviæ
Korektura: Nenad Petroviæ


I

Od prvih dana Vukove borbe za reformu jezika i pravopisa pa sve do našeg vremena, nauènici, pisci, kulturni radnici i politièari uporno se opredeljuju i izjašnjavaju za Vuka i njegova shvatanja o jeziku i pravopisu, ili ustaju protiv njih. To konfrontiranje, koje ne prestaje više od sto godina, oznaèava stalno živi interes za pitanja jezika i kulture, a istovremeno otkriva veoma razlièita, èesto i sasvim suprotna stanovišta koja imaju opštekulturne ali i klasnodruštvene izvore, danas manje uoèljive i manje važne nego ranije. Razlozi prihvatanja ili odbijanja vukovskog, narodskog, u osnovi seljaèkog jezika razlièiti su u raznim vremenskim razdobljima: u prvim decenijama XIX veka to je deo borbe za stvaranje nacije i slobodne srpske države; u vreme Nediæevo, a pogotovu Skerliæevo, poèeci evropeizacije i intenzivnije urbanizacije Srbije pokrenuli su proces graðanske emancipacije i u ovoj sferi; u naše vreme, akumulirana duhovna i kulturna iskustva kao i neophodnost dostizanja evropskog pa i svetskog nivoa, zahtevaju bogatiji, razuðeniji, elastièniji jezik, sposoban da izražava složenu sveukupnost života i sveta a ne samo njegovu živopisnost, nijanse i prelaze a ne samo opšte celine, unutrašnji vid stvari a ne samo njihovu vanjsku sliku, višu i suptilniju organizaciju misli i apstrakcije a ne samo njihov elementarni deo.

Tako je spor oko jezika oživljavao uvek u prekretnim vremenima, kad se nešto bitno menjalo u našem društvenom životu. Jedna sumarna rekapitulacija ovih borbi, prenja, suprotstavljanja, èesto surovih, gotovo uvek oštrih, nije naodmet ni danas, kad pitanje jezika našeg vremena postaje veoma aktuelno.


II

Kad govorimo o našem narodnom jeziku, gotovo uvek polazimo od netaène èinjenice, od mita, da je pravopisnu i jezièku reformu zapoèeo i prvi formulisao Vuk. Uèinili su to, meðutim, drugi pre njega, sa manje ili više doslednosti i odluènosti, jer Vuk nije pao s neba, veæ je došao posle mnogih (bez obzira što je njihov uspeh bio delimièan ili nikakav), preuzevši ideju koja je postojala, i davši joj nesluæen zamah i društveno-politièki znaèaj, pretvorio je u odreðujuæu misao i realnu snagu epohe, u zavisnosti od intenziteta kojim je rasla snaga i istorijska uloga naroda. Kad ovo kažemo, nimalo ne umanjujemo istinski revolucionarni znaèaj Vukova dela, nego ga svodimo u realne okvire, oslobaðajuæi ga elemenata èuda. To delo je toliko veliko, da Vuku ostaje neokrnjeno naše divljenje, i kad njegovim prethodnicima priznamo njihov udeo.

Po onome što danas znamo, pre Dositeja, Solariæa, Stojkoviæa i drugih, narodnim srpskim jezikom vanredno lepim i èistim, poèeo je da piše još Gavril Stefanoviæ Vencloviæ, u prvim decenijama XVIII veka, sto godina pre Vuka. "Prosto vam ovo govorimo vašim srbskim jezikom, a ne po knjiški skriveno", piše Vencloviæ,[1] objašnjavajuæi to veoma zanimljivim mobilizatorskim razlogom: "Ako nepoznat glas truba daje, ko æe se na boj pripraviti?" (Taj izuzetno daroviti pesnik, koji je delio zlo i dobro sa svojom seljaèkom pastvom doseljenom iz stare domovine u južnu Ugarsku, smelo i otvoreno je izražavao svoja demokratska shvatanja: "Tko te hrani? Ne oraè li i kopaè? Da ih nije, kako bi ti, gospodièiæu, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar". To je prvi, sasvim rani glas o seljaštvu kao društvenoj i politièkoj snazi, koji æe u Vukovom politièkom manifestu Viša klasa naroda našega zazvuèati preteæe.) Vencloviæ je izvršio i pravopisnu reformu, pisao je "uprošæenim pravopisom". On je "od šest znakova, koliko æe kasnije Vuk uneti u svoju novu azbuku, upotrebljavao veæ tri: dž, æ i ð[2] (samo je zamenjivao æ i ð), a lj i nj, je pisao bez tankog jer, zamenivši ga apostrofom (l', n'). Ta rana anticipacija Vukove reforme, kao oèevidan znak makar i poèetaka jaèih kretanja narodnih masa, potisnuta je polovinom XVIII veka ruskoslavenskim jezikom i starom fonetskom ortografijom, da bi se jaèe naglasila veza sa pravoslavnom Rusijom, kao ustuk pokušajima unijaæenja i denacionalizacije.

Poèetkom XIX veka Sava Mrkalj (da pomenemo samo još njega), èovek darovit koliko i nesreæan, èini prvi znaèajniji i potpuniji pokušaj u smislu demokratizacije jezika i pravopisa. O Savi Mrkalju ne znamo mnogo. Nešto podataka dao je o njemu Ðorðe Rajkoviæ u Javoru 1877, Ljubo Stojanoviæ (Život i rad Vuka St. Karadžiæa), Mladen Leskovac (Prilozi i graða, 1950) i dr. Znamo da je studirao na peštanskom univerzitetu i da se družio sa Lukom Milovanovim, prijateljem i saradnikom Vukovim, sa Dimitrijem Davidoviæem, Frušiæem i Vukom. (Vuk se tada leèio u Pešti.) 1810. štampao je svoju èuvenu knjižicu pod naslovom koji odmah otkriva njegov stav: Salo debeloga jera libo Azbukoprotres u Budimu Gradu, 1810. u kojoj se zalaže za fonetski pravopis i za princip: piši kao što govoriš, a protiv starog korenskog pravopisa i nepotrebnih pismena, tankog i debelog jer (ь, ъ), èime se grdno zamerio crkvenim vlastima, èak i više nego zahtevom da prostonarodni jezik postane književni. Kao crkveni blagodejanac ubrzo je povuèen u manastir, i tada poèinje njegov križni put. Možemo samo da pretpostavimo kakav je, u manastiru Gomirju bio život monaha Julijana, optuženog za pobunu i neprijateljstvo prema crkvi. Mitropolit je tada bio svemoæni Stevan Stratimiroviæ, kulpinski plemiæ i dvorski savetnik, uporni poštovalac slavenosrpskog jezika i etimološkog pravopisa, i on je Salo debeloga jera primio kao otvorenu diverziju, pa je od peštanske cenzure zahtevao da se "više nipošto ne smeju štampati spisi slièni Mrkaljevom". Šta se sve dešavalo sa osetljivim Mrkaljem u samoæi manastirskih æelija, možemo da zakljuèimo iz Mrkaljeve prisilne kapitulacije i njegove potonje tragedije. Kao što o sliènim sluèajevima piše Nikanor Grujiæ u svojoj Avtobiografiji, o èemu Skerliæ kaže: "

Da li ste ?uli za bošnja?kog alhamijado pjesnika iz Sandžaka Sulejmana Tabakovi?a?

Poziv na saradnju

Postovani posjetioci,

Počeo je sa radom sajt Bosnjaci.rs čiji je osnovni cilj digitalizacija i postavljanje na internet baštine Bošnjaka.
Cilj nam je da u redakciju sajta uključimo što više ljudi i da objavimo što više materijala. Svi zainteresovani naučnici, književnici, fotografi, umjetnici mogu se javiti na redakcija@bosnjaci.rs da bi se dogovorili oko saradnje.
Također, pozivamo sve one koji su primijetili da neki rad nije objavljen kod nas, a da mu je tu mjesto, da nam se jave na isti mail.

Posljednji tekstovi

Aspekt Muminoviæeve kritièke filozofije

Šefket Krciæ

Utopicum kao indikacija krize humanuma

Rasim Muminoviæ

Bosna i Bošnjaci, jezik i pismo (II)

Muhsin Rizviæ

Bosna i Bošnjaci, jezik i pismo (I)

Muhsin Rizviæ

Kada prolazite kroz Sjeverin, otvorite prozor.... ili prièa o mom komšiji...

Nermin Hadzic

Pogrešna vaga

Hajro Ikiæ

Crna Bajka

Hajro Ikiæ

Sulejman Muftarevic-Heman

Ko smo mi Bošnjaci

Anonim

Poetsko

Anonim